Koliko je zdrava aronija svi su čuli, ali jedna srpska firma je ubedila kulinarske profesionalce da ova čudesna biljka može i u njihova jela i poslastice.
Firma Hoff (House of foods) jedna je od preostalih firmi u Srbiji koje su opstale u uzgajivanju i preradi aronije, nakon talasa velike popularnosti ove čudesne biljke u poslednjih desetak godina. A njihova aronija koristi se u Srbiji i regionu ne (samo) zato što imaju naveću plantažu u zemlji, nego što su hrabro krenuli u nepoznato i ovoj esenciji zdravlja podarili nove oblike od onih nama poznatih – soka i sirovih bobica.
Odlučili da probaju nešto novo
Generalni menadžer i suvlasnik Milutin Pantić kaže za 24sedam da nije bilo ni lako, ni jednostavno, ali da nije moglo dugačije.
– U talasu opšte popularnosti aronije, u kome je i država davala subvencije do 2013. godine, mnogi su je zasadili i posle nisu znali šta će s njom. Prodati aroniju kao plod ili kao matični sok je sada veoma teško jer je ima mnogo, pa smo mi tokom naših osam godina postojanja na vreme rešili da se malo “igramo” i da probamo nešto drugo. Na kraju je ispalo da imamo dva jedinstvena proizvoda kod nas, ali i u svetu, nadev i preliv od aronije – navodi Pantić.
Za ovako neobična imena proizovoda od voća, umesto očekivanih džemova, pekmeza i eventualno slatkog ili kompota, Pantić ima jednostavno objašnjenje.
– Ovi proizvodi su toliko retki kod nas, recimo nadev koji se koristi u poslastičarskoj industriji sadrži cele bobice i ima mnogo manje šećera, da nisu mogli ni po našoj nomenklaturi za hranu da potpadnu pod uobičajeni džem ili pekmez. Takođe, i voćni preliv za kaše, meso ili kolače nije uobičajen proizvod – otkriva Pantić “tajnu” svojih proizvoda pod trgovačkom markom “Aa”, kojima se kasnije pridružio i namaz od aronije “obogaćene” domaćim voćem (šljivom, jabukom, kajsijom…).
Zdravlje u bobicama
Visok sadržaj biljnih fenola (tanina, biofenola, flavonoida, antocijanina, katehina) čini aroniju izuzetno lekovitom, i smatra se najjačim prirodnim antioksidansom. Ova otporna biljka sadrži provitamin A, vitamine B2, B6, B9, C, E i redak vitamin P ali i takođe redak voćni šećer sorbitol. Tu su i minerali: gvožđe, kalcijum, kalijum, bakar, jod, kobalt, fosfor, mangan… Posebno je korisna kod tegoba sa visokim krvnim pritiskom i poboljšanja elastičnosti krvnih sudova, podstiče cirkulaciju, pročišćava krv, ublažava glavobolju i migrenu, snižava povišen krvni pritisak, povoljno deluje na želudac i creva, popravlja imunitet…
Ovde se teško prihvataju novine
Kao što se moglo i pretpostaviti, prodati ovakve proizvode na i dalje bazičnom srpskom tržištu nije bilo, niti je, imalo lako.
– Da, prodaja ovde je teška i kada prodajete standardni proizvod. Postoji tržište za matični sok ali nije lako prodati iako je ovaj naš vrhunski i za njega imamo sajamska priznanja. U praksi imate svega i svačega u prodaji, i veliki deo u Srbiji ide na crno. Kod proizvoda koji nisu uobičajeni naš narod teško prihvata novine. Srećom, tu su profesionalci iz sveta kulinarstva koji cene kvalitet, imaju šire vidike pa prate novitete po svetu, a voljni su i da eksperimentišu – objašnjava Pantić.
Zbog toga nije bilo problem da se njihovi proizvodi, koji su u stvari sirovina za druge, nađu u jelima majstora kulinarstva u čuvenoj “Maderi” i prestižnim beogradskim i novosadskim hotelima poput “Falkenštajnera” ili “Šeratona”, ili u tortama i kolačima sa aronijom kuće “Stamevski”, za kojima danas lude u Sloveniji i Hrvatskoj.
Sibirska borovnica iz Dača
Firma “Hoff” aroniju, ili sibirsku borovnicu kako je još poznata ova biljka kod nas, uzgaja na pet hektara plantaže u Daču, kod Šimanovaca. To je najveća planataža aronije u Srbiji i jedna od najvećih u regionu a, poređenja radi, o popularnosti aronije u Evropi govori podatak da u Poljskoj, vodećem svetskom proizvođaču koji pokriva 60 do 70 odsto globalnog tržišta, postoji vlasnik plantaže od 500 hektara.
– Pored takve konkurencije teško je izaći i boriti se na evropskom tržištu, iako imamo sertifikat zdrave hrane. Ali, ni od toga ne odustajemo, jer tamo je ipak pravo tržište za aroniju, kao što je i za srpsku malinu – rekao je Pantić.
U Hoff-u ističu da je sada posebno teško vreme za izvoz i predstavljanje svetu jer nema sajmova zbog korone, a kada se i održe na njima se ne može degustirati proizvod, što je za hranu nezmislivo.
– To je i razlog zbog čega ne možete uspešno prodavati novi proizvod ovakve vrste preko interneta. To mora da se uživo vidi, omiriše i proba – objašnjava Pantić.
Važna je i ambalaža
A za svet su, kažu, spremni i to pokazuju i brigom o dizajnu ambalaže za svoje nadeve i prelive, koji zaista i izgledaju “svetski”.
– Veoma nam je važan vizuelni identitet i dobili smo dosta pohvala za naše ambalaže. Dobro pakovanje vas prosto tera da je otvorite i vidite o čemu se tu radi, a to je kod specifičnog proizvoda kao što je naš posebno bitno. Da smo išli na jednostavan dizajn imali bismo mnogo više problema u plasmanu nego što ih sada imamo – odlučan je Milutin Pantić, menadžer firme koja je ušla i u UNDP program održivog razvoja.
Autor: Georgi Mitev Šantek
Link na izvorni tekst: https://24sedam.rs/biznis/agrar/58940/prave-cuda-s-aronijom-jedinstven-proizvod-iz-srbije-sada-osvaja-i-region/vest